image
Pise: Nikolina Balaban
Sneg je opet, Snežana, a mnogo dana nas deli, reče nam narodna pesma u kletoj sudbi… Kad se samo setim, šta su sve ,,zajedno,, prošli građani Prijedora, pitam se jesmo li normalani i uvek dobijam eho odgovora da smo taman onoliko poremećeni koliko i Predsednik RS, stabilno razulareni Milorad…Neće moći, bar ne u mom Prijedoru!

Ako sam dobro razumela, svi, ali baš svi ,,bistre,, domaću i međunarodnu politiku, potiho, tek poverljivim ljudima, korupciju, kriminal, propast, provaliju u kojoj smo, zločine… E, sad ovako, ti si pošten/a, a oni su pičke, ti si bez para, a oni milioneri, tebi duša ište čistilište, a njima bankovne račune. Zabole me za vas i pred sudom, a i bez jazavca (nije bolje ni u Federaciji).

Vidim stalno mi pišu nekakva otvorena pisma, ja pročitam, ali, iskreno, ništa ne razumem. Vi, aman ili bre, ljudi (iliti žene, kako god) ne znate da se izrazite! Pokazala sam šta mogu, i to kako. Sve ostalo bi bilo palamuđenje. A vi znate da ja nisam takva. Zajedno smo učinili veliku stvar, dobru stvar za Prijedor. Udarili smo šamar predrasudama.

OTVORENO PISMO MOJIM SUGRAĐANIMA (SVIH VERA I BOJA)
Miševi jedni, šta ste se usrali? Izvucite svoje debele guzice iz sira. Samo nešto cijučete, šatro tetki nosite lek! Marš! Živite u ovoj zemlji! Pokažite stav, pokažite da niste glupi kao k..ac, pokažite da vama ne može da se manipuliše, pokažite da vam je stalo do ove zemlje, do svog grada. I vaša guzica je u procepu! Ako Prijedoru nije dobro – neće biti ni vama! Pozovite, apelujte, pomozite! Budite na strani pravih, ne podržavajte stoku! „Ali, Nikolina, mi se bavimo svojim poslovima, porodicom, znaš, deca, kuća, a ne politikom, bla, bla, truć, truć“… Ma nemoj, a znate da serete o meni po grupama, portalima, ulici i da me ogovarate po ceo dan? To znate, a? „Jaoo, ova Nikolinaaaa… Samo pravi probleme i skandale, iju, strašno“… Nije vam palo na pamet da me podržite? Hahaha, a i ja pitam gluposti! Jedino što bi vi podržali, i to jednoglasno, jeste da crknemo u nesnosnim bolovima. Svi vam se smeju, misle da ste glupi i neobrazovani (a ima vas, nije da vas nema…), pokažite da ne živite zaludno ko bubreg u loju! I ne, ne brinite, nećete podržati time mene, nego bolji Prijedor. Ajd sad čibe. I pokušajte da mi odgovorite na ovo u lice, a ne da zaćutite kao p..ke kad uđem u prostoriju. Skupite petlju, ipak vas je više!

OTVORENO PISMO REPUBLICI SRPSKOJ (VLASTI I OPOZICIJI)
Oj, Srbijo, zemljo majko, ups Republiko Srpska! Stidiš li se ko ti sve sedi u Skupštini? Stidiš li se pogrešnih heroja? Stidiš li se gladi i straha? Stidiš li se što decu ne možeš da prehraniš? Stidiš li se pobijenih vođa, izgubljenih ratova, izgubljenih sinova? Stidiš li se nacionalnih „majki“? Eee, Republiko Srpska, sirotice pocepanih najlon čarapa! Nekad su tvoje grudi bile bele i meke, danas dojiš otrovnim mlekom! Virus je u tebi, virus mržnje. Neću više da pijem, neću više da te volim, zubići su mi porasli taman toliko da ti ih u očaju pokažem! Pruži mi ruke, hoću u tebi opet da prepoznam majku a ne maćehu. Juče sam pisala o Sijekovcu, svi vi koji me napadete, ne videh i ne čuh, a u mojim ste ,,prijateljima,, da iko napisa nešto o tome, a opet će te me napasti kad spomenem T, od Tomašica. Jesu li Vam i zato krivi oni, druga strana, treća strana ili opet samo ja…Znate zašto sam pokazala da sam bolja od vas? Ne prodajem reči, poklanjam ih, ne razmišljam šta pišem, ne merim lukavo kao vi, meni se iz srca izliva. E, zato je jedna moja rečenica bolja od hiljada vaših. Moj život je moj posao, od toga živim. Ostavljam vas da pišete ono što niko neće pročitati i niko neće razumeti. OTVORENO PISMO NIKOLINI (to je sad „in“)
Ludajo, uživaj u svojoj sreći, u svojoj deci! Pevaj, igraj, zlo ne misliš! Čak i kad se noću osvrćeš iza leđa, ne plaši se! Nijedan kamen te neće povrediti kao što će njih tvoj osmeh i oprost. Sad bi trebala da stavim tačku, ali neću nego tri…

OTVORENO PISMO MOM GRADU
I uvek ću te podržavati. I tebe i sve velike ljude u tebi, i one koji dolaze bilo da su iz Srbije, bilo da su iz Hrvatske, Turske, zemalja EU, Rusije ili bilo kog drugog kraja sveta. I uvek ću se boriti ličnim primerom protiv onih koji moj divni grad pokazuju u lošem svetlu. Pravi Prijedor ne mrzi, to je grad dobrih i napaćenih ljudi. Mrzi šaka govana, a oni nisu glas Prijedora, već srpska bruka.