NATASA KANDIC – Nama, koji pamtimo proslost, nedostaju Bosanci

Za magazin “Novo vrijeme”  razgovarao : Sudbin Music

Natasa Kandic

Među brojnim licima čija je pojava obilježila proteklih 20 godina na prostoru bivše Jugoslavije svakako je i Nataša Kandić. Svoju popularnost među borcima za ljudska prava  početkom devedesetih godina prošlog vijeka stiče kao svojevrsna ikona borbe protiv tada vladajućeg režima Slobodana Miloševoća, oformivši u ljeto 1992.godine Fond za  humanitarno pravo.

Za svoja zalaganja , a prije svega istraživanjima ratnih zločina tokom proteklih ratova bila je i napadana ali i nagrađivana. Od desničarskih snaga u Srbiji bivala je optuživana za antisrpstvo a  kod vladajućeg režima u Srbiji nije omiljena ni danas.

Nataša Kandić je dobitnica  brojnih međunarodnih priznanja  među kojima posebno mjesto zauzima  nagrada Human Rights Watch koju je dobila dva puta, 1993. i 2003. godine.Odlukom predsjednika Hrvatske odlikovana je redom danice hrvatske s likom Katarine Zrinske.

Američki magazin „Time“ ju je uvrstio na listu 36 heroja Evrope, a za svoja zalaganja građani Bosne i Hercegovine su joj se zahvalili 29.septembra 2005.godine  kada je proglašena počasnim građaninom Sarajeva. Nakon 20 godina rada Nataša Kandić je svoje mjesto u Fondu za humanitarno pravo prepustila mladoj i perspektivnoj Sandri Orlović i njenoj zamjenici Marijani Toma. Najava predstojećeg Foruma o tranzicionoj pravdi koji će se održati 16-tog i 17-og maja na Jahorini, povod je za nas razgovor sa Natasom Kandic.

Fond za humanitarno pravo  Srbije ste prepustili novim generacijama. Skoro  sam negdje procitao da se sada osjecate kao druga osoba. Iza vas su burne dvije decenije i neko ste ko je pored mnogih drugih, svojom pojavom obiljezio taj period. Kako se osjeca Natasa Kandic danas? Da li ste pomalo  umorni ili imate namjeru posvetiti se necemu drugom?

Nataša Kandić: 20 godina sam istovremeno bila direktorka, istraživač, menadžer, autor svih izveštaja, analiza i saopštenja Fonda za humanitarno pravo i to isto u odnosu na Fond za humanitarno pravo Kosovo.Bilo je vreme da stanem, i da sagledam  moju profesionalnu ulogu i mesto u budućnosti. Nisam sebe videla na čelu FHP-a i FHP Kosovo. Shvatila sam da je vreme da te 2 organizacije  vode mlađi ljudi, a da ja terba da se posvetm nezavršenim poslovima iz prošlosti. Pokazalo se da sam donela dobre odluka. Obe organizacije, i FHP Kosovo i FHP, su u dobrim rukama. Moj nov zadatak je da ostavim nasleđe koje će izdržati svaku proveru u budućnosti. Reč je o žrtvama. Započela sam pisanje narativa o 13.500 žrtava rata na Kosovu. Do sada je završena prva knjiga, koja govori o 2.050 ratnih žrtava. Prihvaćena je i na Kosovu i u Srbiji kao objektivan narativ o ljudima koji su izgubili život u ratu 1998. godine. Sa 15 istraživača i analitičara, iz FHP i FHP Kosovo, pokušaću da još 3 knjige završim do kraja 2015.  I da završim registar državljana Srbije i Crne Gore koji su izgubili život u ratu u Hrvatskoj i BiH, zatim registar onih koji su stradali i u toku NATO bombardovanja, kao i registar Srba iz Hrvatke koji su izgubili život u ratu u Hrvatskoj. I taj moj posao ima direktne veze s drugim poslom, a to je REKOM, koji, kako je predviđeno Statutom koji je donela Koalicija za REKOM, ima zadatak da sačini popis civilnih i vojnih žrtava.

 O inicijativi za Rekom gadjani Bosne i Hercegovine nesto znaju. Inicijativa je bila i poredmetom kritika brojnih udruzenja zrtava u BiH posebno. No sta je u stvari REKOM? Mislite li da je ta ideja uopste izvodiva?

Nataša Kandić:  Osnivanje REKOM-a zavisi od političke volje država u regionu, a pre svega od Srbije, Hrvatske i BiH, ali i od toga da li će nevladine organizacije uspeti da tu ideju podrže i na taj način što će dobrim delom ostvariti zadatak REKOM-a o popisu civilnih i vojnih žrtava. Istraživačko-dokumentacioni centar je u januaru 2013. godine, uz podršku Fonda za humanitarno pravo, objavio 4 toma Bosanske knjige mrtvih, sa 96.000 imena ljudi koji su izgubili život u ratu u BiH. REKOM-u ostaje da utvrdi okolnosti u kojima su izgubile život žrtve ratnih zločina i vojnici. Već sam rekla da je moj zadatak popis žrtava u ratu na Kosovu i državljana Srbije i Crne Gore, kao i popis srpskih žrtava u ratu u Hrvatskoj. Hrvatska nevladina organizacija Documenta sprovodi popis hrvatskih žrtava i srpskih žrtava rata u Hrvatskoj, čije porodive  žive u Hrvatskoj. Duboko verujem da ćemo uspeti da popišemo najveći broj žrtava, tako da države, pod pritiskom prikupljenih činjenica, biti primorane da preuzmu Inicijativu za osnivanje REKOM. Njima će ostati zadatak da organizuju javno svedočenje žrtava, kao izraz javnog priznanja svih žrtava.

Koliko je po vasem misljenju ICTY pomogao procesu pomirenja na prostoru bivse Jugoslavije? Mislite li stvarno da bi jedan vansudski mehanizam poput REKOM-a pomogao ovom prostoru da na duze staze ostane miran?

Nataša Kandić: Zadatak MKSJ, kao i svih drugih sudova, nije pomirenje nego utvrđivanje krivice odnosno nevinosti optuženih. Sam Haški tribunal je uneo konfunziju, obećavajući pomirenje. Činjenice o konkretnim događajima za koje su odgovorni optuženi odnosno osuđeni imaju veliku pravnu ali moralnu vrednost. Neće nam dozvoliti da zaboravimo počinioce i nedela. U tom je najveći značaj  Haškog tribunala.

U toku je proces protiv  Radovana Karadzica  u toku kojeg je predsjednik RS Milorad Dodik svjedocio u njegovu odbranu.  Kako stvari stoje inicijativi REKOM je potrebna i njegova podrska? Da li ste je trazili?

Nataša Kandić: Tražili smo podršku pd Predsedništva BiH, i dobili smo od Bakira Izetbegovića i Željka Komšića. U obom trenitku, Vlada i rukovodstva udruženja logoraša i porodica nestalih iz Republike Srpske smatraju Inicijativu REKOM kao instrument protiv Srba. U roku od nekoliko dana dobićemo i ličnog izaslanika predsednika Srbije, tako da će se ubrzo sastati zvanična Regionalna ekspertska grupa, na nivou ličnih izaslanika predsdnika država u regionu. Neće biti ličnog izaslanika srpskog člana Predsedništva BiH, ali verujem da će vremenom i gospodin Radmanović uvideti da je REKOM u interesu svih žrtava.

Prilikom nominiranja za mjesto predsjednika  Generalne skupstine UN-a Vuku Jeremicu je izostala je podrska Bosne i Hercegovine. Njegov pokusaj  da diskredituje Haski sud, kako je protumacena konferencija  o ICTY, a  koja je obiljezena sukobom na relaciji majke Srebrenice-Vuk Jeremic,  je i najvece kriticara izostanka podrske pri nominaciji ostavio bez teksta. U Bosni se stice utisak da ce Srbija tesko da se izvuce iz ralja nacionalizma. Mislite li da je to doista tako? Gdje je Srbija danas?

Nataša Kandić: Vuk Jeremić je napravio veliku štetu svima nama u regionu bivše Jugoslavije, svojim ekstremnim nacionalizmom. Rasprava o Haškom tribunalu je potrebna, ali na nivou pravne analize, kojom će biti obuhvaćene i poslednje presude, mislim na oslobađajuće presude hrvatskim generalima i generalu VJ, Momčili Perišiću. Mđutim, Vuk Jeremić je zloupotrebio svoju poziciju, organizujući beskorisnu raspravu, koja je, nstupom predsednika Srbije, najviše štete nanela smoj Srbiji. Usledila je žestoka kritika govora Tomislava Nikolića, što je, rekla bih, uticalo da on snizi svoj nacionalistički diskurs.

Nakon poklona zrtvama genocida  predsjednika Borisa Tadica predsjednik Srbije danas  je neko koga je tesko zamisliti u Potocarima.  Mislite li da ce do toga doci?

Nataša Kandić: Biši predsednik Srbije Boris Tadić mogao je više nego što je uradio. Pokazalo se da smo svi više očekivali od njega, i da je razočarao građansku Srbiju. Zaslužan je za Deklaraciju o priznavanju žrtava iz Srebrenice ali nikada nije javno rekao da je u Srebrenici izvršen genocid. Bio je u Srebrenici ali njegovo izvinjenje nije donelo olakšanje među žrtavama. Nije imao hrabrosti da napravi pošten korak. Izvinjenje Tomislava Nikolića ima veću težinu jer on potiče iz krugova koji su odgovorni za rat, ratne zločine i mržnju. Kada se izvini neko ko je organizovao dobrovoljce iz Srbije, onda se stvara prostor za  pomirenje. Nikolićeve reči da će on klečati na kolenima imaju veći značaj nego da ja zbog nedela koje je Srbija počinila provedem preostali život klečeći perd žrtvama.

Koliko ce stvari u Srbiji da se promjene nakon posljednjeg briselskog sporazuma Tachi-Dacic? Mislite li da je problem Kosova konacno rijesen ?

Nataša Kandić: Taj sporazum je važan jer je prvi korak prema uspostavljanju zvaničnih odnosa između Kosova i Srbije. Normalizacija odnosa je uslov suočavanja sa prošlošću i u Srbiji i na Kosovu. Veoma je važno da je potpisnik sporazuma premijer Dačić, koji je iz političke partije koja snosi istorijsku odgovornost za svaki izgubljeni život na Kosovu. Dodatni značaj tom sporazumu daje činjenica da iza njega stoji Vlada Srbije, čiji predstavnici nemaju čistu prošlost.  Prethodna Vlada se sada pravda da oni nisu mogli potpisati nikakv sporazum sa kosovskim institucijama jer su imali jaku opziciju, sadašnju Vladu. Po mom mišljenju, to je opravdanje, naravno, da su mogli, i po cenu da izgube vlast, što se na kraju dogodilo, ne zbog velikih političkih odluka nego zbog bahatosti i pljačke.

Kako ocjenjujete odnos Srbije prema Bosni danas?

Nataša Kandić: Ima pomaka. Dva člana Predsedništva BiH nedavno su bili u zvaničnoj poseti. Bakir Izetbegović je izneo javno primedbe na račun reči, posebno govora predsednika Srbije na Skupštini UN, ali je pokazao jasan stav da je regionalna saradnja u odnosu na prošlost važna koliko i budućnost.

Mislite li da ce okoncanja procesa protiv Karadzica i Mladica dovesti do promjene situacije u regionu?

Nataša Kandić: Brojne činjenice su već utvrđene u drugim predmetima. Da li će biti novih činjenica, ostaje da vidimo. Presude Karadžiću i Mladiću neće podstaći pomirenje  ali ćemo imati više činjenica koje će sužavati prostor za laži, manipulaciju i revizionizam. Oism toga, ovim presudama, nasleđe Haškog tribunala, u delu činjenica koje se odnose na konkretne žrtve, počinioce i ratne lidere, postaće jače. Nikada nećemo moći da zaboravimo nedela i osuđene. Poslednjim presudama, hrvatskim generalima i Momčilu Perišiću, načinio je velike pravne propuste, što nije trebalo da se dogodi.

U pripremi je IX Regionalni forum o tranzicionoj pravdi u Sarajevu? Da li je potrebna odredjena promjena diskursa u suoceljavanju s prosloscu u Bosni i Hercegovini?

Nataša Kandić: Tema ovogodišnjeg Foruma je pomirenje i nasleđe Haškog tribunala. Vreme je da razgovaramo kako mi u regionu bivše Jugoslavije razumemo pomirenje. Da li reč o tome da ljudi i narodi treba da se pomire, kako se često čuje, da se zaboravi prošlost ili je pomirenje moguće samo na osnovu priznavanja prošlosti. Sazrela je društvena potreba da otvorimo debatu o načinima kako doći do pomirenja koje će sprečiti ponavljanje zločina.

Prvog jula Hrvatska će postati punopravna clanica EU. Medjutim, Bosna i Hercegovina je kakos e cini nikad dalje od procesa koji prate postkonfliktni period svake drzave i drustva. Nekadasnji logor ”Omarska” , na primjer, bit ce svega 20 km vazdusne linije od granice  EU a nikad dalje od procesa memorijalizacije. Cini se da ni medjunarodna zajednica nema odgovore na brojna pitanja?! Nije li situacija pomalo zabrinjavajuca?

Nataša Kandić: Memorijalizacija kao manifestacija pravde je daleko od nas. Svako društvo slavi svoje žrtve, a tuđe se još uvek vide kao pripadnici neprijateljske strane. Hrvatska je najviše napravila u odnosu na sećanje na hrvatske žrtve, ali evrospki sistem vrednosti zahteva takav odnos i prema drugim žrtvama.

Ima li nade za Bosnu i Hercegovinu?

Nataša Kandić: Sećanje na nekadašnju Bosnu i Hercegovinu nije nestalo. Njaviše me je obradovalo kada je predsednik Srbije rekao da su za nejga Srbi iz Bosne Bosanci. Nama, koji pamtimo prošlost, nedostaju Bosanci.

NOVO VRIJEME