Osnovna škola „Jovan Cvijić“ iz Brezičana koja je udaljena osam kilometara od Prijedora ima 12 odeljenja učenika od kojih je čak sedam kombinovanih, dok od ukupno 142 učenika njih 60 putuje do škole.
U kombinovano odeljenje ide i Sara Janjetović. Sa njom u istoj učionici kod iste učiteljice nastavu ima i njen mlađi brat.
– Ja sam učenica četvrtog razreda, a brat je drugi razred. On je imao četiri časa i već je otišao autobusom kući, a ja sam ostala jer imam pet časova – priča Sara i dodaje da će nakon završenog časa da bude u čitaonici koja je namenjena za čuvanje dece koja čekaju autobus.
– U čitaonici uradim zadaću jer imam više od sata vremena do dolaska autobusa. Živimo u Krivoj Rijeci koja je 16 kilometara udaljena od škole, i ujutru u sedam ja i brat krećemo na autobus – kaže Sara.
Njena učiteljica Danijela Marin kaže da u svom odeljenju ima četiri učenika četvrtog razreda i devet učenika drugog razreda.
– Njih četvoro su formirani, znaju svoje obaveze, ali ovi iz drugog razreda su nemirni i živi i više smetaju odraslima nego oni njima, ali sve im opraštam jer su pametnice – navodi ona.
Dodaje da bi najviše volela da ima čisto odeljenje jer bi se svim đacima mogla jednako posvetiti.
– Zbog kombinacije sam malo pod stresom jer krenem da objašnjavam jednima nešto, a onda moram drugima nešto drugo, ali to je viša sila, nema dece – kaže Marin.
Pedagog u Osnovnoj školi „Jovan Cvijić“, Božana Mamić priča da u ovoj školi od prvog do petog razreda ima sedam kombinovanih odeljenja a samo jedan „čist“ razred u kojem su učenici petog razred, te po jedan šesti, sedmi, osmi i deveti razred.
– Prednost kombinovanih odeljenja je što mlađi uče od starijih i usvajaju njihove oblike ponašanja, a nedostatak je otežan način rada učitelja. Imamo primera da jedan učitelj vodi dva ili tri programa, a u Cikotama jedan učitelj ima četiri razreda – kaže Mamićeva.
Direktorka Osnovne škole „Jovan Cvijić“ iz Brezičana Olivera Brdar-Mirković priča da ova škola ima veliko upisno područje na kojem su sela Gornja i Donja Drgotinja, Marini, Volar, Cikote, Čejreci, Brezičani, Jutrogošta i Kriva Rijeka.
– Mi smo škola koja je ugasila najviše područnih odeljenja. Tako smo 2010. ugasili nastavu u Volaru, prošle godine u Gornjoj Dragotinji, dok su osamdesetih godina ugašena područna odeljenja Marini i Jutrogošta. Pored ove matične škole, imamo područna odeljenja u Čejrecima, Cikotama i Donjoj Dragotinji – priča ona.
Dodaje da je ova škola 1979. godine imala 800 učenika, dok ih je sada 142.- Činjenica je da je ovaj kraj poseban po velikom odlivu stanovništva, ljudi odlaze u inostranstvo ili u grad, a i vrlo mali je natalitet. U Marinima smo prošle godine ugasili školu jer nema ni naznaka da će u tu biti u narednom periodu dece – ističe ona.Navodi da zbog manjeg broja dece dobijaju i manje novca za materijalne troškove, te da je zato u septembru umanjena i plata pojedinim prosvetnim radnicima.- Ako imamo čist razred sa 10 ili 12 učenika jedina prednost je što im se predmetni nastavnik može posvetiti mnogo više nego da ima 25 učenika. To moramo iskoristiti kao prednost da se deca razviju do svog ličnog maksimuma – kaže ona.Dodaje da je postojanje škola u seoskim područjima veoma zanačajno.- Iako je ona rečenca da „kada se gasi škola gasi se i selo“ proglašena floskulom, ja ne smatram da je to baš tako. Naravno ima i onih drugih stvari zbog kojih selo izumire i koje škola ne može sačuvati, ali evo mi smo u Brezičanima nosilac svih dešavanja, odavde je ponikao KUD „Milan Egić“, sarađujemo sa brojnim ustanovama i sve što se dešava, dešava se oko škole – tvrdi ona.Navodi da štede koliko mogu, te uz pomoć Ministarstva prosvete RS i Grad Prijedora obnavljaju opremu.
Dodaje da su pre deset godina uradili projekat energetske efikasnosti i konkurisali na brojne adrese, ali bezuspešno.Jedinstveni po portfolijuŠkola „Jovan Cvijić“ iz Brezičana jedinstvena je što ima portfolio za učenike od prvog do trećeg razreda. U njemu su skupljeni svi radovi, pohvale, utisci učitelja kao i brojni drugi pisani tragovi o ponašanju i radu učenika. Portfolio se nakon trećeg razreda poklanja učenicima i ovaj obimni dosije je uspomena za učenike, ali i njihove roditelje. Učitelji kažu da im je to dodatni posao, ali rado ga obavljaju jer bi voljeli da su i oni to dobili za svoju decu.
